Tražite stan — Centar (Novi Sad) (Novi Sad)? Ovde je aktuelan izbor oglasa za prodaju sa cenama i kvadraturama, poređan od najnovijih. Uz ponudu pratimo i cene po m² i sniženja, iz dana u dan.
U ponudi: 185 oglasa za prodaju — najnoviji su prvi. Podatke o ponudi beležimo svakog dana.
- Stan
- 123,600EUR
50 m²- Sobe: 3
- Stan
- 378,220EUR
- 108 m²
- Sobe: 4
- Stan
- 96,820EUR
- 27 m²
- Soba: 0.5
- Stan
- 233,800EUR
- 84 m²
- Sobe: 4
- Stan
- 363,380EUR
- 126 m²
- Sobe: 4
- Stan
- 250,500EUR
- 64 m²
- Sobe: 2
- Stan
- 188,500EUR
- 61 m²
- Sobe: 3
- Stan
- 78,200EUR
- 23 m²
- Soba: 0.5
- Stan
- 213,900EUR
- 67 m²
- Sobe: 2
- Stan
- 90,000EUR
- 57 m²
- Sobe: 1.5
- Stan
- 125,000EUR
- 42 m²
- Sobe: 1.5
- Stan
- 150,000EUR
- 53 m²
- Sobe: 2
- Stan
- 257,500EUR
- 78 m²
- Sobe: 3
- Kupatilo: 1
- Stan
- 227,200EUR
- 78 m²
- Sobe: 3
- Stan
- 214,240EUR
- 52 m²
- Sobe: 2
- Stan
- 239,000EUR
- 91 m²
- Sobe: 4
- Stan
- 153,000EUR
- 78 m²
- Sobe: 4
- Stan
- 224,400EUR
- 68 m²
- Sobe: 3
- Stan
- 91,000EUR
- 51 m²
- Sobe: 1.5
- Stan
- 130,000EUR
- 40 m²
- Sobe: 1.5
- Stan
- 132,200EUR
- 25 m²
- Soba: 0.5
- Stan
- 339,000EUR
- 83 m²
- Sobe: 4
- Stan
- 530,900EUR
- 146 m²
- Sobe: 4
- Stan
- 162,360EUR
- 38 m²
- Sobe: 2
→ Kompletna ponuda: Centar (Novi Sad) (svi tipovi, prodaja i izdavanje)
Česta pitanja
Kolika je cena kvadrata — Centar (Novi Sad)?
Medijana tražene cene je 3.000 €/m², a medijana ukupne cene 191.780 €. Brojke računamo iz oglasa koje beležimo svakog dana.
Koliko oglasa je trenutno u ponudi — Centar (Novi Sad)?
U ponudi je 185 oglasa za prodaju, poređanih od najnovijih. Pratimo i sniženja cena i novu ponudu, iz dana u dan.
Koji su troškovi pri kupovini nekretnine?
Pored cene: porez na prenos apsolutnih prava 2,5% (ili PDV kod novogradnje), overa kod javnog beležnika, upis u katastar i po pravilu agencijska provizija. Naš kalkulator troškova kupovine daje procenu za konkretan iznos.
Centar Novog Sada – šta ovu lokaciju izdvaja
Centar Novog Sada predstavlja najstariji i najreprezentativniji deo grada, sa gradnjom koja se proteže od objekata s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, preko stambenih zgrada iz perioda posle Drugog svetskog rata, pa sve do novijih projekata koji se povremeno grade na retkim slobodnim parcelama ili kroz rušenje i zamenu starih objekata. Ova mešavina arhitektonskih stilova daje centru poseban karakter – ulice sa starim fasadama, unutrašnja dvorišta i zgrade sa visokim plafonima i tavanicama ukrašenim štukaturom nisu retkost.
Pozicija je takva da je sve na dohvat ruke – pešačka zona, Dunavski park, obala Dunava, kao i glavne institucije grada nalaze se u neposrednoj blizini. Atmosfera je živa tokom čitavog dana, sa kafićima, prodavnicama i kulturnim sadržajima koji privlače i stanovnike i posetioce. Uveče je centar nešto mirniji u pojedinim ulicama, dok su druge, poznate po ugostiteljskoj ponudi, i dalje dinamične.
Mikrolokacije centra – čime se razlikuju
Centar Novog Sada nije jedinstvena celina kada je reč o karakteru stanovanja – iako je reč o relativno malom prostoru, razlike između pojedinih ulica mogu biti izražene. Uža pešačka zona, oko Zmaj Jovine i Dunavske ulice, prepoznatljiva je po stalnom prometu ljudi, izlozima i ugostiteljskim lokalima u prizemljima zgrada, zbog čega stanovi u ovom delu nisu uvek prvi izbor porodicama koje traže mir, ali su zato izuzetno traženi za izdavanje i kraći boravak.
Ulice bliže Dunavskom parku i keju uz reku imaju drugačiji karakter – mirniji, zeleniji, sa manje prometa i sadržaja u prizemljima, što ih čini privlačnijim za one koji žele centralnu poziciju bez svakodnevne gužve. Deo centra prema Trgu slobode i okolnim ulicama kombinuje poslovne i stambene sadržaje, pa je tu često prisutan promet vezan za rad institucija i kancelarija tokom dana. Bočne, uže ulice, udaljenije od glavnih pravaca, po pravilu su tiše i traženije kod porodica i starijih kupaca, dok su ulice sa intenzivnim ugostiteljskim sadržajem interesantnije mlađoj populaciji i investitorima koji planiraju izdavanje.
Tipovi zgrada i karakter gradnje
U centru Novog Sada preovlađuju tri osnovna tipa gradnje. Prvi su stare, takozvane starogradske zgrade, nastale krajem devetnaestog i u prvim decenijama dvadesetog veka, prepoznatljive po fasadama sa ukrasnim elementima, visokim plafonima, drvenom stolarijom u pojedinim slučajevima i unutrašnjim dvorištima. Ovakve zgrade nose poseban šarm, ali zahtevaju i pažljiviju procenu stanja instalacija, krovova i zajedničkih delova, s obzirom na godine starosti objekta.
Drugi tip čine zgrade građene u periodu posle Drugog svetskog rata, tokom druge polovine dvadesetog veka, sa jednostavnijom, funkcionalnom arhitekturom i standardizovanim rasporedom stanova. Ove zgrade su danas okosnica stambenog fonda centra i nude raznovrsnu ponudu po pitanju sprata, kvadrature i orijentacije.
Treći tip predstavljaju noviji objekti, građeni na pojedinačnim slobodnim parcelama ili na mestu ranije porušenih zgrada. Ovi projekti donose savremenije standarde gradnje, garaže ili parking mesta u sklopu objekta i drugačiji koncept zajedničkih prostora, ali su po pravilu manjeg obima, s obzirom na ograničen prostor za novu izgradnju u samom jezgru grada.
Saobraćaj, parkiranje i svakodnevica
Centar Novog Sada odlikuje se time da je najveći deo svakodnevnih potreba moguće obaviti peške – prodavnice, apoteke, škole, fakulteti, kulturne institucije i ugostiteljski objekti nalaze se na kratkom rastojanju. Javni prevoz je dobro povezan sa ostalim delovima grada, pa je centar ujedno i polazna tačka za dalja kretanja ka drugim gradskim celinama.
Parkiranje predstavlja jedan od izazova života u centru – uža zona je pretežno u režimu naplate parkiranja, a broj mesta je ograničen, posebno u ulicama bez sopstvenih parking prostora uz zgradu. Zbog toga kupci koji poseduju automobil i planiraju svakodnevnu vožnju treba unapred da razmotre mogućnosti parkiranja u konkretnoj ulici, dok stanovi u novijim zgradama sa garažom ili parking mestom u sklopu objekta predstavljaju izuzetak koji dodatno podiže atraktivnost nekretnine.
Zelene površine su prisutne pre svega kroz Dunavski park i obalu Dunava, koji predstavljaju omiljeno mesto za šetnju i rekreaciju stanovnika centra, dok je unutar samih stambenih blokova zelenila znatno manje, s obzirom na gustinu izgradnje karakterističnu za istorijsko jezgro grada.
Ko najčešće kupuje stan u centru i za koga je ova lokacija idealna
Kupci stanova u centru Novog Sada su raznovrsni, a njihovi motivi se razlikuju u zavisnosti od životne faze i planova:
- Mladi profesionalci i parovi bez dece, kojima je važna blizina posla, fakulteta i sadržaja za slobodno vreme, a manji kvadratni metri im ne predstavljaju problem.
- Investitori koji kupuju stanove radi izdavanja, bilo studentima, bilo zaposlenima koji dolaze u grad na kraći ili duži period – centar je uvek tražena lokacija za iznajmljivanje.
- Porodice koje žele da žive u urbanom okruženju, mada se za njih češće traže veći stanovi ili stanovi u mirnijim ulicama centra, dalje od najprometnijih zona.
- Stariji kupci koji se odlučuju za centar zbog blizine svega neophodnog za svakodnevni život – apoteka, ambulanti, pijace i prodavnica – bez potrebe za vožnjom.
Zajednička nit kod većine kupaca jeste želja da žive u delu grada gde nije neophodan automobil za obavljanje svakodnevnih obaveza. Centar je stoga idealan izbor za one kojima je pešačka dostupnost sadržaja prioritet, kao i za kupce koji nekretninu posmatraju kao dugoročnu investiciju u izdavanje. S druge strane, porodicama sa decom kojima je važno mirno okruženje, blizina otvorenih dvorišta za igru ili sopstveno parking mesto, centar često nije prvi izbor – za njih su primerenije mirnije ulice na samom obodu centralne zone ili susedni delovi grada sa drugačijim karakterom stanovanja.
Šta utiče na cenu stana u centru
Cena stana u centru zavisi od više faktora koji se procenjuju zajedno, a ne pojedinačno. Sprat je jedan od važnijih elemenata – viši spratovi u zgradama bez lifta mogu biti manje traženi, dok stanovi na nižim sprat
